Iz Hrvatske agencije za hranu (HAH) kažu kako su domaći proizvođači dužni provoditi analize svojih proizvoda najmanje jedanput godišnje
Mnogi im ne mogu odoljeti, a mnogi ih vole i jače pržene. No baš takvi su krumpirići i najopasniji zbog čega iz Europe stižu nove mjere.
“Čisto ulje na to svakako treba paziti, temperaturu ulja, dužinu pecenja i na kraju na boju – zlatno žuta”, kaže nam kuhar Kristijan.
Nikako pretamna i prepržena jer takva hrana sadrži akrilamid – kancerogeni spoj koji nastaje pri visokim temepraturama prženja i pečenja hrane.
“Najizloženiji su djeca i mladi jer jako puno dnevno unose hrane koje može potencijalno sadržavati veće količine akrilamida, čips, prženi krumpirići, grickalice, keksi kruh”, rekla nam je Jasna Bošnir, voditeljica odjela za kvalitet i zdravstvenu isporavnost hrane, NZJZ Dr. Andrija Štampar.
A baš takvu Hrvati često najviše vole.
“Jedem dosta često svaki dan”, kaže Zagrepčanin Stjepan.
“Jednom tjedno, znam da je štetno, ali što nije”, kaže Ivana.
Zato uredba europke komisje propisuje mjere kako bi se razina tog štetnog spoja svela na najmanju moguću razinu.
“Smatra se da deluje kancerogeno na centrali nervni sustav, na reprodukciju kod muškaraca i alergijk reakcije”, dodaje Bošnir.
Na razinu prisutnosti akrilamida utječe se ne samo načinom pripreme hrane, već i skladištenjem i transportom hrane. Kontrolu akrilamida u hrani provodi ministarstvo zdravstva.
“Akrilamidi imaju štetno djelovanje ali ništa zabrinjavajuće. Stara je to stvar, o akrilamidima se jako puno zna”, komentar je ministra zdravstva Kujundžića.
Velika odgovornost je na proizvođačima hrane, ali moramo i sami brinuti o onome što jedemo.
“Uz ovakvu hranu jesti dosta povrća jer se tako količina unesenog akrilamdia apsorbira i smanjuje”, zaključuje Bošnir.
Pridržavate li se uravnotežene prehrane ponekad se možete počastiti prženim, ali ne i preprženim krumpirićima.
U poplavi brze hrane, zbog naravno i brzog načina života, sve je manje organske hrane na našim stolovima.
Da, prema najnovijim podacima zavoda za statistiku, proizvodnja voća i povrća u Hrvatskoj dramatično opada. Samo u odnosu na prošlu, 2017. godinu, došlo je do drastičnog pada proizvodnje u tom segmentu prehrane. Detalje doznaje u priloženom videu.
Zorana Čičak