Riječka spisateljica Vedrana Rudan u svojoj se najnovijoj kolumni posvetila još jednom razgovoru sa svojim unukom, koji je kao i obično, prožet simbolikom i komentarima na aktualna zbivanja u državi.
Kolumnu možete pročitati na linku, a prenosimo ju i u nastavku članka:
“Krešiću, zlato moje, opet si došao noni.”
“Ti ćeš dobiti 80 eura božićnice od UP.”
“Krešo, dobit ću božićnicu, jako sam sretna, naš se predsjednik vlade, dobri naš predsjednik, ne zove UP nego Andrej Plenković, AP.”
“Moja mama ga zove UP jer kad god ga tata vidi na televiziji kaže, U pičku Materinu.”
“Krešo!”
“Što.”
“Da nema gospodina Andreja Plenkovića tvoja nona bi bila gladna…”
“Tata je rekao da ćeš mu dati osamdeset eura jer će onda on kupiti hepisoks. Mama mu je rekla, ne seri, nema jebene šanse, zajebi hepisoks, ti kriziraš…”
“KREŠO! Što govoriš. Moj sin se drogira.”
“Ne znam. Mama je rekla da krizira na srednjim godinama…”
“Što je hepisoks, koji je to kurac? Ide u žilu ili se puši?
“Nona, to su ti muške čarape na šareno cvijeće i mala srca i medvjediće, jako su skupe…”
“Isuse Kriste, moj sin je u pedesetoj postao peder, otvori se zemljo crna.”
“Doći će ti i mama po osamdeset eura jer joj treba puš ap za cice i guzicu, tata joj je rekao, tvoje sise ne bi ni dizalica digla, zajebi. Mama je plakala i rekla je da je to zato jer je njena generacija morala dojiti pa su joj sise ko dvije vrećice a starije žemske su djeci davale mljeko iz kutije pa im sise stoje kao prvog dana i još je rekla, ove sise su hranile tvoga sina i je tati pokazala sise. Mami sise jako vise.”
“Isuse Kriste, Krešo, kakvi su to razgovori. Otac ti je peder, mama ti oće biti kurva, jadno moje dijete.”
“Nemoj me ljubiti, nona.”
“Oćeš da ti nona ispeče palačinke?”
“Oću.”
“Da pogledam u frižider, da pogledam, samo da vidim…Nemam mlijeka, kad dobijem penziju kupit ću marmeladu i mlijeko i ulje i brašno… Pa će moj Krešić veselo papati.”
“Nona, ti ćeš meni dati osamdeset eura.”
“Što će tebi toliko eura, to je ogroman, to je jako veliki novac.”
“Treba nam za petarde za Božić za na polanoćku.”
“Ponoćku, Krešo, ponoćku.”
“Da.”
“Na ponoćku se ne bacaju petarde ispred crkve…”
“Mi ćemo ih baciti u crkvi, one najveće, zovu se veliki top. Na popa ćemo ih bacati…”
“KREŠO!”
“Šta.”
“To je terorizam!”
“Ne plači, nona. Od Hrvoja otac… Ne plači, nona, ne plači!”
“Tko je sad Hrvoje, tko je njegov otac?”
“Hrvoje je moj frend, a otac mu je otac i onda je jednoga dana njegov tata u kuhinji pogledao na mobitel i onda je toga dana ostavio mobitel na stolu i onda je trčao u kupatilo i nije zatvorio vrata i tamo je plakao i plakao i plakao i jako je plakao…”
“Zašto je plakao gospodin?”
” A onda je Hrvoje pogledao u mobitel i vidijo je popa kako guzi njegovu mamu, pop je bio u bijeloj haljini i na glavi je imao kapicu od Djeda Mraza, a teta je bila gola…”
“Isuse Kriste!”
“Dok je pop guzio tetu govorio je, oče naš koji jesi, jesi, jesi…”
“Na nebesi.”
“Da, to je govorio, na nebesi, a teta je govorila, gurnite ga, velečasni, dublje, dublje, dublje, pa je onda vriskala, aleluuujaaaa, a pop je jako se tresao i je rekao i je zatulio, svijetli se, svijetli se, zatulio je neka se nešto svijetli.”
“Sveti se ime Tvoje.”
“Da, to je rekao, kako znaš? Je ti neko forvardirao?”
KREŠO!”
“Šta.”
“Dobro me slušaj! Ja od osamdeset eura neću financirati ni pedere ni kurve ni teroriste. Pukla mi je proteza, platit ću privatno reparaciju proteze 79,99 eura, bit će na akciji. Pa ću konačno imati zube.”
“Nona, tebi zubi ne trebaju.”
