‘Djeca djece naše djece će pričati: Probudio bi se, škola bi došla k meni. Kad bi završio, škola bi otišla. Robot bi mi skuhao ručak, nahranio me…’, piše Krule
Bloger Krule objavio je status u kojem je slikovito i duhovito objasnio sraz među generacijama.
Kako kaže, nekoć se u školu hodalo kilometrima, uz nedostatak grijanja, struje i vode, a djeci naše djece škola će dolaziti sama, roboti će obavljati sve dužnosti, a imat će i bežičnu struju. Na kraju je zaključio kako se “mater udala za robota i bilo je teško, ali preživilo se”.
Status prenosimo u cijelosti:
“Stvarno kad gledas taj sraz generacija…
Meni moj deda pričao kako je u školu pješice išao 18 kilometara, vukovi mu krali kredu iz torbe, u kući bilo ognjište di se ložila vatra, nije bilo struje, do Ogulina se išlo 2 dana, po vodu se išlo 8 kilometara…
Ćaća mi pričao kako je u školu pješice išao 8 kilometara, kako je po vodu išao 4 kilometra, srao u poljski wc, nije bilo struje, do Ogulina se autobusom išlo 2 sata…
Ja sam u školu išao kilometar ipo, vode bilo u kuhinji, srao sam u wc-u, šparet sam ložio svako jutro, bilo je i struje osim kad grmi, u Ogulinu bi fićom došli za sat vremena…
A djeca djece naše djece će pričati:
– Probudio bi se, škola bi došla k meni. Kad bi završio, škola bi otišla. Robot bi mi skuhao ručak, nahranio me. Ja bi se posrao u kuhinji, robot bi sve pobrao, obrisao mi guzicu i riješio zadatke iz matematike. Iz matematike bi dobio jedinicu. Drugi dan bi škola došla k meni a ćaća bi uša u školu i profesoru iz matematike vika “Tiš mom malom dat jedinicu! Gdje si ti bio 91-e pička ti materina!?”… ja bi dobio 4. Došavši kući, ćaća bi rukama udavio robota. Mater bi plakala jer bi morala kuhati. Mater bi nešto skuhala, ja ne bi jeo, ćaća je, umro je drugi dan, mater kupila novog robota koji je odma napravio i ostavinsku. Mater se udala za robota. Imali smo bežičnu struju. Bilo je teško, al preživlo se.”
Vijesti.hr
